Partnerski odnosi: Ko je za a ko protiv odlaska na psihoterapiju?

Partnerski odnosi: Ko je za a ko protiv odlaska na psihoterapiju?

Većina brakova i drugih partnerskih odnosa nije savršena. Oba partnera u partnerski odnos unose svoje sopstvene ideje, vrednosti, stavove i ličnu istoriju koji često nisu u skladu sa partnerskim.

Usled ovih razlika, partnerski odnosi su često na ispitu. Različitost ili navike patnera koje je osoba nekada volela vremenom počinju da joj smetaju. Od romantične zaljubljenosti u kojoj partneri žive simbiotsku iluziju, do prvih razočaranja i izneverenih očekivanja, svi partnerski odnosi prolaze kroz iste faze ljubavi.

Pritom, svaki partner u sebi ima duboku nesvesnu nadu da će konačno dobiti ono „pravo”. Uslov dobrog partnerskog odnosa nije u pronalaženju „prave“ osobe u onom drugom.„Prava“ osoba se postaje stalnim rastom i razvojem .

Ličnim razvojem se postaje i bolji partner-supružnik. Važan preduslov za uspešno partnerstvo je najpre poznavanje sebe, kako bi potrebe za ljubavlju, nežnošću, uključenosti u partnerski život, mogle da budu zadovoljene na način koji je za osobu afirmativan i kvalitetan.

Čak i kada su svi aspekti veze ispunjeni, parovi redefinišu svoj odnos mnogo puta tokom partnerskog života.  Da bi bili zdravi, odnosi moraju da se konstantno razvijaju, kako bi se prilagodili novim okolnostima u životu, novim potrebama i željama partnera. Međutim, partneri često nisu svesni toga, te kada dođe do problema u odnosu sa partnerom, počinju da traže krivca i to najčešće u onom drugom.

ISTRAŽIVANJE : STAV PAROVA PREMA PSIHOTERAPIJI

Osnovni cilj ovog istraživanja bio je da se utvrde polne razlike u stilovima afektivne vezanosti i stavu prema psihoterapiji.

Istraživanje je obavljeno na 300 ispitanika oba pola, uzrasta od 19 do 40 godina. Rezultati su pokazali da postoji povezanosti između stava prema psihoterapiji i subskala afektivne vezanost .

Muškarci postižu značajne rezulte na subskali – negativan model drugih, dok žene postižu značajno veće rezultate na subskalama: strah od gubitka spoljne baze sigurnosti, kapacitet za mentalizaciju i korišćenje spoljne baze sigurnost.

Žene su takođe postigle značajno veće rezultate na pozitivnom stavu prema psihoterapiji,a muškarci značajno veće razultate na negativnom stavu prema psihoterapiji.

Faktori koji doprinose stavu prema psihoterapiji su obrazovni nivo, socioekonomski status i neznanje o dobrobitima psihoterapije.

Takođe na stav prema psihoterapiji utiče i etnička pripadnost, u nekim kulturama se pokazivanje emocija smatra slabošću, stoga se oni ređe odlučuju za odlazak kod psihoterapeuta. Psihološki distres je još jedan faktor koji je povezan sa strahom od psihoterapije .

Negativan stav prema psihoterapiji povezan je sa faktorima : nerazrešena porodična traumatizacija, negativan model drugih, negativan model selfa i slaba regulacija besa, a negativno su povezani korišćenje spoljne baze sigurnosti i kapacitet za mentalizaciju.

Povezanost pozitivnog stava prema psihoterapiji objašnjavamo potrebom da se u psihoterapiji nađe sigurna figura na koju osoba može da se osloni i potrebom da se tumače i razumeju sopstvena i tuđa afektivna iskustva i ponašanja. Negativna korelacija pozitivnog stava i slabe regulacije besa odnosi se na ne mogućnost da se konstruktivno sagledaju i regulišu sopstvena osećanja i ponašanja.

Vraćajući se na temu rada i dobijene rezultate otvaraju se nova zanimljiva pitanja kao što su: Kako mogućnosti koje nudi psihoterapija približiti mladima u većoj meri? Koja je važnost i značaj stilova afektivne vezanosti za mentalno zdravlje generalno i specifično u odnosu na psihoterapiju?


Autori

Prof. dr Vesna Petrović

Zorica Knežević, psiholog

Psihološko savetovalište Reč po reč

 

Partnerski odnosi: Ko je za a ko protiv odlaska na psihoterapiju?

Ostavi komentar

Vaš email neće biti objavljen.


*