Koncept blagostanja u Srbiji

Koncept blagostanja u Srbiji

Zadovoljstvo životom, lična sreća i kvalitet života predstavljaju komponente subjektivnog blagostanja (eng. subjective well-being). Iako je prilično teško definisati ove pojmove, (ono što bi jednu osobu učinilo zadovoljnom i srećnom, drugu možda ne bi) razni autori su došli do toga da bi se ovaj konstrukt mogao odrediti kao subjektivna procena svakog pojedinca na osnovu jedinstvenih kriterijuma te osobe.

Danas postoji nekoliko savremenih teorijskih “struja” koje nastoje da definišu koncept blagostanja, ali i dalje nije pronađen neki jedinstveni model, zbog čega ova tema ostaje interesantna za mnoge istraživače. Neka istraživanja ukazuju na postojanje određenih kulturoloških razlika kada se radi o samopoštovanju, koje su zapravo posledica činjenice da postoje kulture koje neguju individualizam naspram onih koje su više kolektivistički orijentisane.

Takođe, i dalje nije jasno da li su žene zadovoljnije životom od muškaraca jer su  polne razlike pronađene u nekim istraživanjima, dok u nekim drugim nisu.

Uopšteno, još uvek su prisutne mnoge nedoumice, zbog čega je cilj našeg istraživanja bio da ispitamo šta je od svega toga tačno kada su u pitanju ispitanici iz naše zemlje.

Za ispitivanje zadovoljstva životom (što smo postavili za kriterijumsku varijablu u našem modelu) korišćena je Skala zadovoljstva životom (Satisfaction With Life Scale – SWLS), koja se sastoji od 5 ajtema.

Istraživanje je sprovedeno u aprilu 2015. godine na prigodnom uzorku od 621. ispitanika, od kojih je bilo 312 ispitanika i 309 ispitanica. Uzorak su činile osobe od 17 do 85 godina starosti. Kao značajni prediktori zadovoljstva životom su se pokazale sve ubačene varijable sem pola:

  • kompetencija
  • autonomija
  • bliskost
  • samoefikasnost
  • samopoštovanje
  • godine starosti
  • radni status

Utvrđeno je da pol nije značajan prediktor, ali i to da su mlađe i zaposlene osobe zadovoljnije životom od starijih. Takođe je potvrđeno da bazične psihološke potrebe: kompetencije, autonomija i bliskost imaju značajnu ulogu u predviđaju zadovoljstva životom, kao i stepen samopoštovanja i samoefikasnosti osobe (osobe koji ostvaruju vise rezultate na ovim skalama su i zadovoljnije svojim životom).


Autori :

Nataša Ninić, psiholog

Katarina Suvajdžić, psiholog

 

Koncept blagostanja u Srbiji

Ostavi komentar

Vaš email neće biti objavljen.


*