Kako do vitkog tela kroz psihoterapiju?

Kako do vitkog tela kroz psihoterapiju?

Možda na prvi pogled zvuči čudna ideja da neko mršavi na psihoterapiji, a o čemu se zapravo radi?
U najvećem broju slučajeva, psihološki faktori su uzročnici ponašanja koji dovode do gojaznosti. U nekim slučajevima doprinos daju i određena zdravstvena stanja, ali su nekad i ta zdravstvena stanja uzrokovana opet psihološkim faktorima.

Po mom dosadašnjem iskustvu najveći broj ljudi sa kojima sam radio koristi hranu kao jedini (ili skoro jedini) vid samonege. To često učimo u najranijem detinjstvu.

Primer 1: Neke majke kada im beba zaplače ili pokazuje neke znake nezadovoljstva, odmah počinju da doje dete kako bi ga umirile. A često dete nije gladno, već ima potrebu za drugom vrstom nege (da ga majka uzme u ruke, pevuši mu, priča mu, zagrli ga itd.).

Primer 2: Ukoliko se u vašoj porodici mnogo stavlja akcenat na hranu, i najveći broj stvari koje porodica zajedno radi se tiču pripreme, ili konzumiranja hrane… Velika šansa je da će ovo naučeno ponašanje biti deo vašeg života.

Ukoliko klijent dođe sa zahtevom da želi da smrša, ukoliko procenim da na taj način neće ugroziti svoje psihofizičko zdravlje pristajem da se prihvatimo posla.

1. Na koji način je do sada pokušavala da smrša?

Najčešće ljudi koji dođu s namerom da smršaju kod terapeuta su u mnogo navrata ovo već pokušali. Većina ih je i uspela u nekom momentu da izgubi kilograme, ali ih je isto tako povratila. Razlog za to što ljudi mršave započinjanjem „dijeta“.
A šta je dijeta? Mi obično dijetom nazivamo redukovani režim ishrane koji traje određeni period. Što je pogrešno! Reč dijeta potiče iz engleskog jezika i znači način ishrane, ali se odnosi na svakodnevni životni plan ishrane!
Znači, dijeta je svakodnevni režim ishrane i ne mora uopšte da se sastoji od redukovanog unosa hrane.

2. Zablude i razmišljanja o hrani

U ovoj fazi proveravam koje sve zablude osoba ima o namirnicama i na koji način
razmišlja o hrani uopšte, šta hrana za nju znači?

3. Način na koji se osoba hrani

Ovde prikupljamo informacije o navikama vezanim za hranu. Informacije o kvalitetu hrane i o kvantitetu hrane. Koliko obroka osoba jede, koliko često unosi hranu, da li jede užinu, gde nabavlja hranu, ko sprema hranu koju jede i količina hrane koju unese u sebe. Takođe me interesuje koliko unosi tečnosti i kojih.
Takođe proveravam, kojim sve čulima osoba jede i na koji način uživa u hrani i pripremanju iste.

4. Procenjujemo količinu fizičke aktivnosti

Jedan od važnih faktora je fizička aktivnost. Ukoliko osoba ide na posao autom, pa radi 8 sati kancelarijski posao, pa se kući vrati istim tim autom da bi sedela pred TV-om… onda je jedan od uzroka njene gojaznosti i fizička neaktivnost.
U ovoj fazi razgovaramo o mnogobrojnim ostalim blagodetima fizičke aktivnosti i o opcijama koje osobi stoje na raspolaganju. Verovali ili ne, nekad je dovoljno da osoba uvede sat vremena šetnje dnevno (što može biti do posla i nazad).

5. Na koje načine sebe neguje?

Samonega je jedan ponašajnih načina iskazivanja ljubavi prema sebi. Ukoliko se negujemo i tešimo jedino unošenjem hrane u sebe, verovatno je da ćemo se gojiti više nego što bismo želeli. U redu je da negovanje hranom bude jedan od mnogobrojnih načina nege sebe, za kojim ćemo posegnuti nekada. Ukoliko je teglica nutelle glavni način rešavanja emocionalnih poteškoća, onda smo u velikom sosu (slatko-kiselom recimo) 🙂

Najvažnija stvar u celoj ovoj priči je pomalo paradoksalna, a glasi:
Da bismo promenili svoje telo, neophodno da ga prvo prihvatimo i zavolimo u trenutnom izdanju!

*Većina teksta je pisana u ženskom roduiz razloga što govorim o „osobi“- imenica ž. pola. Ovaj problem pogađa i muškarce i žene.

 


 

Autor teksta :

Stefan Mitrović Jokanović, psiholog

Pitaj psihoterapeuta

Kako do vitkog tela kroz psihoterapiju?

Ostavi komentar

Vaš email neće biti objavljen.


*